Пред капиџиком
Капиџик отвори, јер, мога ми дина,
Извалићу дирек и багламе тврде,
Па нека се на ме сви алими срде,
Јер за тобом, бели, умријех, Емина!
Ил' си љута на ме што по хефту дана
У механи сједим, нити друго марим
Но разбијам дерте с бекријама старим
Уз ударе ситне танких терзијана?
А ко не би пио?... Ко се једном сврне
У твој сокак, па ти види очи црне,
Тај се махнит враћа дому и акреби.
И кадија, валах, бекрија би био!
Да те једном види, букаром би пио
И никад се више авертио не би!...