Превара за превару/7
| ◄ ПОЗОРИЈЕ ПЕТО | ПОЗОРИЈЕ ШЕСТО | ПОЗОРИЈЕ СЕДМО ► |
ПОЗОРИЈЕ 6.
КУЗМАН (ступа)
KУЗМАН: Мој комша опет се канда врзе око моје баште. Да не буде ухитрио с новци. Не шкоди прокушати. (Приступи месту.) — На моју душу, малда није радио, зашто ми се чини да је ово место сасвим други вид добило. (Почне копати.)
ДАМЈАН се полако укаже.
ДАМЈАН (за себе): Аха, овај се већ забунио. Чисто не могу да дочекам час. (Уклони се.)
КУЗМАН: Ха, ево и, ево моји лепи новаца! (Устане.) Е, комшо, осрамотили смо се! Сад би ваљало да му се осветим. (Мисли се): Не, то мора бити. Сваки ваља да осети зашто се труди. (Виче): О, комшо, комшо, — комшо!
|