Глуха поља, тамне долинице —
Сетна ноћца са Истока гледа,
Сузне су јој црне трепавице,
Под грлом јој гори звезда бледа —
Ал док мине ноћ и зора сване
На том месту сунце ће да гране.
Тако љубав на првом састанку
Што је ко зрак у душу ми пала,
Целу ноћ је у немирном санку
Ко чаробна звездица трептала —
А већ другог дана зрака мала
У јарки се огањ разбуктала.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
