Видиш, дико, ту зелену траву,
Покошену, а неоднешену,
Онака сам код тебе девојка —
Пољубљена, а незагрљена.
Пољуби ме, иструла ти уста, 5
Загрли ме, отпале ти руке!
Другу љубиш, ја очима гледим —
Зар је друга боља од менека?
Није боља, ал’ је дики воља!
(АСАНУ, бр. 4277 — уз писмо Јустина Михаиловића
од 12/24. VII 1840; Вукова преписка, VI, 312).
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 294-295.
