Пође војна да војује,
Ујануја зелен коња,
Зелен коња големога.
„Стани, стани, војско моја,
Да напишем ситно писмо, 5
Да испратим моје мајке,
Моје мајке, мојем татку:
Чарапе се докидале,
Тканице се исцепиле...
Ајде коње, добро моје, 10
Куде видиш две тополе,
Ете, туј је село моје.
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 269.
