Пош’л (Раде) уз поље, низ поље,
откинул каменику и вратику,
и тодову и добродову,
и ђурђевску миродију.
Сретоше (Раде) але, 5
але аловите,
але ветровите,
але дуовите,
але незгодне,
але потајне, 10
але несрећне;
па (Раде) истрошише,
па му руке истрошише,
ноге поломише.
Пита га божја мајка - богородица: 15
- Што ти је, (Раде), те плачеш?
- Појдо, уз поље, низ поље,
па откину каменику и вратику,
и тодову и добродову,
и ђурђевску миродију. 20
Сретоше ме але,
але аловите,
але ветровите,
але дуовите,
але незгодне, 25
але потајне,
але несрећне;
па ме истрошише,
руке потрошише,
ноге поломише, 30
та се мучим, та се трошим.
- Не бој се, (Раде), не бој се!
Ја ћу да намолим светог Јована
сас белога коња,
да и’ однесе у Лелеј гору, 35
там да пију,
там да једу;
на пржене кајгане,
на кисели босмање,
на сребрне панице, 40
на златне ложице,
на свилене постеље.
