Рани мајка девет милих сина,
Осам мајка лепо оженила,
И деветог почела женити.
Беседи јој синак понајмлађи:
„Узми мајко штаку и навлаку, 5
„Па ти иди у гору зелену,
„Сутра ће нам нови гости доћи,
„Па ће нама љуто забавити,
„Што држимо тебе стару мајку,
„Што држимо у пребели двори. 10
Узе мајка штаку и навлаку,
Па отиде у гору зелену,
Ал не пева, већ љуто запева.
Кад ал ево из горице виле,
Па беседи из горице вила: 15
„Што не певаш остарела мајко,
„Што не певаш, већ љуто запеваш?
Беседи јој остарела бака:
„Тешко мени из горице вило.
„Тешко мени и до бога мога, 20
„Ранила сам девет милих сина,
„Осам сам ти оженила лепо,
„Кад сам стала деветог женити,
„Отера ме у гору зелену.
Беседи јој из горице вила: 25
„Иди двору остарела мајко,
„Ту ћеш наћи од девет синова,
„На сред двора до девет гробова.
Како вила у горици рекла,
Тако мајка на двору затекла.30
