Пошо(-ла)... (име) уз поље, низ поље,
цвили пишти.
Срете гa(је) Божја Мајка.
Шта ти је (име) те цвилиш и пиштиш?
Цвилим, пиштим од ране љуте подљуте.
Ћути, (име), ја ћy душом дунути,
перцем манути, метлом почистити
и то ћe проћи.
Певач, место записа и напомена
Из Драгоцвета.
Референце
Извор
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 13, 1938.; Момировић, Петар: Бајање у нашем народу, стр. 82.