Пошли по друм јежи и бодежи,
па ји’ сретли ћиримиџије, рабаџије;
сас сећире, сас косе и’ (исекоше),
па по трње наћитише.
Пошла мати јежева и бодежева, 5
па тражи своји синове, јежи и бодежи:
- Ћиримиџије, рабаџије, видосте ли
моји синове негде, јежи и бодежи?
- Ми срето’мо твоји синове, јежи и бодежи,
срето’мо и сасекомо. 10
Усту, уступете, јежи и бодежи!
(377, бр. 170)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 207. бр. 342.
