Пошла је бела Божана у сарај цвеће да бере. Срете гу момче сарајче: „Врни се, бела Божано, Ђурђа је цвеће обрала, 5 Ђурђа је венце извила: један венац за ведро големо, други венац за овцу калушу, трећи венац за јагње сугаре.“
