Пошао Марко златним путем,
сребрним ногама,
па пишти и цвили гласом
до неба и земље.
Срела га мајка Богородица, 5
па га пита:
„Што ти је, Марко,
те цвилиш гласом до неба,
цвилом до земље?
Каква ти је тешка невоља?" 10
„Ја се данас разболех,
и глава ме заболе,
алосан тропосан:
не да стати, ни лежати."
„Не бој ми се, Марко, 15
већ отиди Јели бајалици:
она ће ти пером бољку разнети,
посипком опрљити,
метлом обрисати
и из снаге болест истерати." 20
Певач, место записа и напомена
Левач.
Референце
Извор
Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 107.
Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 316.
