Почуј песму

* * * (Почуј песму) Писац: Борисав Станковић

Почуј песму слатка мира,
Што кроз душу тихо јечи,
Те ми срце бо̑но дира,
Расветане ране лечи.

Песмо, песмо из даљина,
Мога краја, мога села,
Песмо, песмо из давнина,
Моћна ли су твоја дела!

Ти си песма српског сина,
Чиме блажи груди своје,
Блудећ тужно по урвина
Домовине миле моје.

Тобом блажи ране љуте,
Што га тиште окована,
Тобом спрема, крчи путе,
Ускрснућу лепших дана.

Идеја си! Вечна ти си!
Почетак је твој незнани —
А свршетак?!... Никад, веруј,
Док год трају божји дани.

Врање

Извор

1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 21, стр. 641.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Борисав Станковић, умро 1927, пре 97 година.