Последњи ја сам песник села (Јесењин)

Последњи ја сам песник села
Писац: Сергеј Јесењин

Последњи ја сам песник села.
Опевај, песмо, дашчани мост трошни.
Опроштајна за мене опела
Каде брезе лишћем својих крошњи.

Телесне ће ове биљке скоро
Златни сасвим да увене клас,
Дрвен лунин сат ће мени споро
Дванаести да одшкрипи час.

На путању поља што се плави
Гост железни скоро ће да ступи,
Жетву овса, зором разливену,
Црна ће му песница да скупи.

Ви неживи, ви дланови туђи,
Смрт се из вас на песме обара!
Једино ће класја коњи тужни
Да оплачу старог господара.

С погребном ће игром ветар орно
Рзања им да упије глас.
Дрвен лунин сат ће мени скоро
Дванаести да одшкрипи час.

прев. Никола Бертолино