Поред стазе...
| Поред стазе... (1898) Писац: Димитрије Глигорић Сокољанин |
Поред стазе, поред пута
Два су гроба уздигнута...
У једном је љубав мила,
А у другом слатка нада —
Топола их обавила
Покривалом густа хлада.
У пролећној, ведрој ноћи
Ниче помен цветак свежи,
И весели у самоћи
Гроб у коме љубав лежи!
А на гробу наде сјајне
Целог лета пусто све је,
Скупиле се сенке тајне,
Сунце хумку и не греје!
Нити овде цвеће мири,
Нити чујем песму милу. —
Само бршљан гране шири
У вечитом зеленилу.
1898
Извор
[уреди]1899. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година четврта, број 4, стр. 119.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Димитрије Глигорић Сокољанин, умро 1913, пре 111 година.
|