Поноћне делије

Поноћне делије Писац: Растко Петровић

Кроз чарну гору они јаше,
Кроз чарну гору они зуре,
Са неба капљу пусте уре,
Поноћне делије кроз ноћ јаше.

Драгане дивне своје чини
Исткаше чежњом по планини;
Кроз грање звезда сјај се лије
По путу језде жар-делије.

Где копне поноћ рујног грања
Шапућу даљних реч драгана,
С руком на српу које бије,
Над коњма снијућ сан делије.

Ту бесне звери издисање,
Ту капље крви лишће крије,
Док пројахују кроз све сање
Љубећ коб своју коб-делије.

Коњици ко да њини врани
Не тичу тле земље гора
Већ да су они нови дани
Без сјајног зрака и без зора

А грдне сенке што се вину
Ко да су сенке коњских крила
Што пођу са њих у висину
Кроз јарку светлост зрачних свила.

И љубав наша чак их скрије
Од нас. Ни топот више није
Доказ да беху ноћне уре,
Минуше мрачно коб-делије.

Јарки пастири наше паше,
И толка чежња, жал и туга
Над земљом тамном куд пројаше
Сводом засветли нова пруга.

Извор

• Пројекат „Антологија српске књижевности“, Растко Петровић: Песме, 2009, стр. 173(164)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Растко Петровић, умро 1949, пре 75 година.