Позив
| Позив Писац: Душан Срезојевић |
Позив
Шта грми тако силно у олуји
И градске зграде из темеља тресе?
Шта тако тужно и потмуло бруји
И смехом прати те громовске бесе?
У мени кипи, бес ме хвата луди,
Демонска ватра прождире ме, гори,
Горостас један у мени се буди
Са којим нико не сме да се бори.
О напред! Ево мене, моћни гласе,
Ја смело ступам кроз стравичну вреву:
Божанску тугу ја облачим на се
К'о снажни херој у старинском спеву.
Хуји и трешти к'о небеска труба,
Чупа из земље осушене жиле,
Нек груне ова материја груба:
Нове ти идеш да покренеш силе!
. . . Ја видим силне поворке од људи
И свечан поход к'о Крсташке војне...
О хуји, грми, гласе ускрснућа!
У страхотноме завијању твоме
Ја гутам радост победе, и врућа
Мисао снива опијена њоме.
О хуји, грми, гласе ускрснућа!
Напомене[уреди]
Позив. — Српски књижевни гласник, 1908, XX, 12, 907.
Извори[уреди]
- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.
|