ПОЗДРАВ ДОМОВИНИ
Славна земљо, гн'јездо славно,
Љутих тића — соколова,
Херцег-земљо, мајко моја,
Мајко мојих прадједова.
Здраво да си! Здраво били
Кланци твоји, крши твоји,
Над којима мутни облак
С' громовима љутим стоји.
Твоју слику, мајко мила,
По сред живог срца храним,
На камену мачем оштрим
Да те чувам, да те браним;
Да те браним; на твом кршу,
Гдје се јато гуја сплеће, —
Да зажежем зв'језду сјајну,
Да заблиста зраком среће.
Од тог зрака да оживи
Твојим небом пјесма врела,
И замири цв'јетак мира
На висини твога чела...
Па гледајућ', како слава
Из мртвог те санка буди,
Да издахнем цјеливајућ',
Твоје чело, твоје груди.
