Подиже се орманица
Испод Сења бијелога,
Прид њом Иван харамбаша
И Матија капитане
И млад Петре Војводићу. 5
Кад су дошли срид пучине,
Срид пучине сиња мора,
На мору јих дочекаше
Клети Турци барбарези,
Ивана јим харамбашу 10
Низ јарболе обисише,
А Матија капитана
Ка галији приковаше,
А остале витезове
В сиње море потопише. 15
Ту ниједан не утече,
Већ млад Петре Војводићу —
Ни он не би утекао,
Већ је добар пливац био,
У пливању је ударио, 20
На сухо је испливао.
Сењане га угледаше,
И јошће су му говорили:
„Нут' нам Петра Војводића,
Који се је научио 25
Добре гласе донашати,
Муштулуке пријимати!”
Ал говори Војводићу:
„Ај, Сењане, братјо моја,
Тужне вами гласе моје, 30
А чемерне муштулуке
Кад смо дошли срид пучине,
Срид пучине сиња мора
На мору нас дочекаше
Клети Турци барбарези, 35
Ивана нам харамбашу
Низ јарболе обисише,
А Матија капитана
Ка галији приковаше,
А остале витезове 40
В сиње море потопише!"
„Ту ни један не утече,
Већ је Петре Војводићу!"
