Кад Мориће погубише
хабер дође старој мајци.
Стара мајка питу куха,
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик. 5
Оклагију преломила,
златан ибрик саломила
па полетје као луда,
босонога низ Коваче,
гологлава кроз Сараче. 10
Љуто куне стара мајка:
„Све Коваче куга поморила,
а Сараче ватра погорила,
што убисте два Морића,
два Морића, два пашића, 15
Морић Ибру, Морић Пашу!”
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 237.
