0001 Пише књигу Бегеџија бане,
0002 Паје шиље Силајџи Јаношу:
0003 „Побратиме, Силајџија Јанош,
0004 Купиде ми иљаду катана,
0005 Ја ћу, брате, двије пешадије,
0006 Да идемо да арамо Ђулу,
0007 Испод Ђуле да гонимо марву,
0008 Вране коње и сиве волове!”
0009 Па он купи иљаду катана,
0010 Бегеџија двије пешадије,
0011 И одоше, Ђулу поараше,
0012 Испод Ђуле марву отераше,
0013 Вране коње и сиве волове.
0014 Глас допаде Асан-Алваџији:
0015 „Зла ти алва, Асан-Алваџија,
0016 Маџари ти отераше марву,
0017 Вране коње и сиве волове!”
0018 Кад то зачу Асан Алваџија,
0019 Од итрина гола коња јаши,
0020 Од наглости у кошуљи танкој,
0021 Од оружја ништа не понесе,
0022 Веће једну танану камџију,
0023 А од друштва никог не поведе,
0024 Веће јадног Мамут-барјактара.
0025 Та трипут му барна посрнуо
0026 Кроз чаршије до Азат-капије.
0027 Ал’ беседи Асан Алваџија:
0028 „Та дура, барно, при мазну ти било!”
0029 Кад састиже Калвине Маџаре,
0030 Он навија барну на Маџаре,
0031 Те Маџаре у члопор салеће
0032 Као коба у пролеће чворке.
0033 Прва пушка пуче од Маџара,
0034 Она уби Мамут-барјактара,
0035 Друга пушка пуче од Маџара,
0036 Она уби Асан-Алваџију.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.
