Поганица
Поганицом се назива жигање, пробадање појединих делова тела. Други називи су косшобоља (68, 76-77), покостица (228, с. 164), а у Македонији још и модрица (475, с. 87).
У доњој Херцеговини верују да поганицу доноси џиновски ветар (271, с. 259).
Баје се иглом и камичком - бајач вуче по голом телу болесника иглу и камичак и изговара басму (бр. 347). Кад заврши бајање закуца иглу тим камичком и на том месту остави и камичак. Овако се ради у три уторка, и то „пошто дан нагне вечеру“.
Баје се, такође, и травама, као што су: повратила, звијерица, оман и љубица. Кад се заврши са бајањем (басма бр. 343) ове траве се баце у купину.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 410.