Поболе се Магде,
у тој пусто поље,
на голему њиву,
на широки постат,
на белу пченицу. 5
Умире Магде, умире,
умире Магде, премире.
Аманет оставља:
„Моје миле друшке,
када отидете 10
куде моју мајку,
немој да кажете:
„Умрело је Магде",
него да кажете:
„Одало се Магде. 15
Свекар ву је земља,
а врба свекрва;
з'лве су ву теј т'нке тополе,
момче ву је тај камен стамен.
Певач и место записа
Референце
Извор
Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 63.