Сајван водо, сува жеђо моја!
Мој драгане, жива жељо моја!
Живом ли се жељом пожељесмо,
Кано мајка сина у тамници,
Сестра брата са далека пута! 5
Да си ми се ужелио драги,
Ти би мене по ким поручио,
Ал' по сунцу али по мјесецу
Ал' по оној даници звијезди,
По путнику али намјернику. 10
Ако сам ја другог' погледала,
Нијесам га срцем срдисала;
Ако сам му везен јаглук дала,
Ја сам тебе љепши оставила,
На њему су тридест и три гране, 15
На сриједи грана бадемова,
На гранчици тица мекушица.
К њој долази с мора ластавица:
„Секо моја, тицо мекушицо!
„Шта је брже од коња витеза? 20
„Шта је шире од мора сињега?
„Шта је боље од ђули мехара?
„Шта једраже од оца и мајке?“
Њој говори тица мекушица:
„Луда ли си, секо ластавице! 25
„Брже очи од коња витеза,
„Шире небо од мора сињега,
„Б'јељи снијег од ђули мехара,
„Слађи драги од оца и мајке.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 122-123.
