Писмо рањеног партизана жени
Драга моја, теби пишем писмо
Јер одавно видјели се нисмо.
Ја сам рањен и то није шала:
Пушка ми је тешку рану дала.
Другови ме овдје пазе, мила, 5
Не би л’ рана прије зацјелила.
Само тебе нема, дико моја,
У сну сањам медна уста твоја;
Зато дођи и сједи уза ме,
Брже ће ми зацјелити ране. 10
Дођи, драга, мило јање моје,
Да ја видим црне очи твоје;
Да ти косу помилујем врану
Па ћу лакше пребољети рану.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
