Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском
| Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском Писац: Бранко Радичевић |
Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском
Oј владико, Црној Гори главо,
Наша дико, наша веља славо!
Ево тебе једне књиге беле,
Чеда мила моје крвце вреле, —
Крвца врела, а чедо несташно,
На весеље свако је попашно,
А душа му и ноћу и дању
Сваку празну разбити лубању.
Ох, опрости, ако с права пута
Кадикада млађано залута,
Та боље је спреда оберучке,
Него страга ударати мучке;
Боље чедо и пређаволасто,
Нег богаљче и слепо и кљасто,
Да уз туђи корак нарамује,
Да га туђа рука зарањује!
(7.јануара 1848)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|