[Петкано, млада бездетко]
Петкано, млада бездетко,
залуд си млада бездетка.
Петкана камик врзала,
носи га девет месеца.
Петкана друшће питује: 5
„Друшће-ле друшће, другачке:
колико месеца носите?"
„Девет месеца носимо."
Петкана камик одврза.
Врзала љуљћу лелејћу, 10
Петкана че иде на воду:
„Љуљај ми, тате, детето,
а ја чу идем на воду."
„И да га љуљам, не љуљам,
не ли је камик те камик." 15
Петкани врло нажале.
Петкана стиже до чешму.
„Петкано, снао Петкано,
варкај скоро поскоро."
Камик у љуљћу пророва. 20
Минуле девет године,
камена Петкана зажени,
сву си је роду позвала,
а Бога неје зовала.
Сви су се сватове сабрали, 25
вече су пошли за девојћу.
Богу се врло нажале,
па прати своје анђеле,
камену душу узоше.
Петкана љуто викаше: 30
„Божеле, Божеле, Божице!
Имам ли друшку, другачку?!
Свака си друшка пород имала,
а ја сам камик носила,
Носила девет месеца, 35
и ја сам свадбу прајила.
Свака је мајћа чедо женила,
и ја сам камик женила.
Голем се ђавол докара,
камену душу узоше." 40
Петкана Богу прегруби,
што неје Бога зовала,
камену душу узоше.
Паткана свадбу препраји.
Не ли вој пород неје од срце, 45
Петкану срце неје болело.
Дека је камик носила,
камик че довек камик да буде.
Петкану љубе говори:
„Доста си очи ронила, 50
доста си памет губила,
ми Бога несмо имали." —
Од Кане Сотировића
из Бериловца
