Песнику (Мој парнаски драги брате!)
| Песнику Писац: Војислав Илић |
Мој парнаски драги брате!
Ако ти је ведра душа,
Као што је ведро лице,
Нека грме твоје жице
Као громка, света звона,
У весељу и радости,
И у тузи и жалости
Понижених милиона.
Твоје речи увек смеле,
Нек пламене буду стреле,
Које порок бију широм,
Па ма био заогрнут
И ритама и порфиром!
А кал спазиш у колеби
На умору мајку стару —
Да је очај сатро не би —
Ти је теши слатком надом;
Али њеном сину младом
Пламенога подај мача,
И покажи руком својом
На гомиле угњетача.
1886.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Изабрана дела, страна 89-90, Матица Српска — Српска књижевна задруга, Нови Сад — Београд, 1963.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|