Ој, убаве мале моме,
два другара коња играв.
Међу себе говорили:
- Ој, другаре, мој другаре,
кад смо били нежењени, 5
ми се лепо поносимо:
и кошуља по две жице,
и тканице вејанице,
и чарапе до колена,
црно гуњче на рамена, 10
и шубара два динара.
А кад смо се оженили,
ни тканице вијанице,
ни кошуља по две жице,
ни чарапе до колена, 15
нити гуњче на рамена,
ни шубара два динара,
Напомена
Казивала Рада Кулић (1892), рођена у Шарлинцу, живи у Орљану.
Референце
Извор
Славољуб М. Обрадовић: Народне песме из Дољевачког краја „Расковник", децембар 1984., година ХI, број 42., стр. 3.
