Отуд иде Јованова мајка,
па питује за сина Јована:
- Видосте ли мојега сина Јована, устрела?
- Чу’мо - не чу’мо,
видо’мо - не видо’мо, 5
вревимо - не вревимо;
ето га у (Маркови),
отиде у Црно море,
да устрели морску рибу,
морски миши, 10
морски брборци.
(377, бр. 26)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 229. бр. 376.
