Осу се небо звездамо
као оно поље овцама.
Пред овцама Радоје чобанин,
па је лудо заспало.
Будила га сеја Јелица. 5
„Не могу, сејо Јелице,
срце су ми веје појеле.”
Референце
Извор
Џоговић, Алија: Народне лирске песме Метохије, Јединство, Приштина, 1979., стр. 244.
