Остан’ збогом мој премили татко,
Остан’ збогом моја мила мајко,
Остан’ збогом моји мили браћа,
Остан’ збогом моје миле сестре.
Остан’ збогом моје миле сна(ј)е. 5
Ајд’ са адравје, моја мила ћерко.
Туђа кућа, туга је голема,
Туђи татко, туга је голема,
Туђа мајка, туга је голема,
Туђа браћа, туге су големе, 10
Туђе сестре, туге су големе,
Туђе сна(ј)е, туге су големе,
Туђи војна, туга је голема.
Жалба ли те је девојко,
За девојачко одење; 15
Жалба ли те је, девојко,
За девојачко перење;
Жалба ли те је, девојко,
За девојачко појање;
Жалба ли те је, девојко, 20
За девојачко оро?
И да ме је жалба, и да ми је криво,
Немам што да чину.
Време ми је дошло,
Да си идем у кућу; 25
Да си идем у моју кућу,
И да оставвм мога старог’ татка,
И да оставим моју стару мајку,
И да оставим моју роднину.“
У јутру, или по подпе истога дана, кад сватови полазе, девојке певају из свег гласа:
Референце
Извор
Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2015., стр. 326.
