Сестрица се с братом разговара:
„А мој брате, жива жељо моја!
Кад сам синоћ из твог двора ишла
Срела јесам драгога мојега.
Он ми назва: добра вечер драга! 5
А ја њему, брате, одговарам:
Драга нисам, нит' ме зови драгом.
Он ми вели: ти се срдиш на ме? —
— Не срдим се, него жалим на те.
Ја сам твоја заручница била, 10
Заручена твојијем прстеном
Мало вр'јеме, четири године;
Сад се жениш и од мене тајиш.
Жен' с' јуначе, и ништа не таји,
И ја ћу ти у весеље доћи 15
И дон'јети јадову јабуку:
Куд гођ ходиш, да јаде спроводиш,
Гђе гођ станеш, да за мном узданеш.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 27-28.
