Била вила поље прилетила
На ђогату на Осинан-бегову.
А пред собом гони Осман-бега,
Гологлава по жарком сунашцу,
Босонога по оштром пијеску. 5
Говорио беже Осман-беже:
»Стани, вило, да се одморимо,
И румена вина напијемо!« —
Ал говори пребијела вила:
»Ајд, не лудуј, беже Осман-беже! 10
Далеко је под Биоград доћи,
И Биоград наново градити
Без аршина[1] и без тебешира!«[2]
