Прођох кроз гору, не знам кроз коју;
Нађох дјевојку, не знам чија је;
Стадох на ногу, не знам на коју;
Стаде је вриска не знам, што јој је:
"Нуто ђидије, гдје намигује! 5
"Ваља му дати јагње печено.
"Јагње му дати, ножа не дати,
"Нека ђидија зубима чупа.
"Нека се мучи, док с' не научи;
"Ваља му дати пун кондир вина, 10
"Вино му дати, чаше не дати,
"Нека ђидија кондиром пије,
"Нека се мучи, док с' не научи;
"Ваља му дати мене дјевојку,
"Мене му дати, не дат' постеље, 15
"Нека ђидија на земљи спава,
"Нека се мучи, док с' не научи."
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 401.
