Стеван ми лова ловљаше,
Анђе му коња вођаше,
Дaвa му зобат, бисера
Из свога скута свилена,
Дава му пити водице 5
Из своје руке деснице.
Стеван ми Анђи говори,
(Дава јој свилен-кавада):
„О, Анђе мила и драга!
Је ли ти дворба плаћена?" 10
„Не, Стево, ни доплаћена.“
*
Стеван ми лова ловљаше,
Анђе му коња вођаше,
Дава му зобат' бисера
Из свога скута свилена. 15
Дава му пити водице
Из своје руке деснице.
Стеван ми Анђи говори,
(Дава јој прстен од злата):
„О, Анђо мила и драга! 20
Је ли ти дворба плаћена?“
„Јест, Стево, и преплаћена.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 154-155.
