Тица сова на јелову пању,
А више ње орле на сувару.
Бесједи му јеина са пања:
„Мак’ се, орле, не намигуј на ме,
Сад су људи свакојаке ћуди, 5
Па ће рећи љуби сова орла!"
Проговара орле са сувара:
„Иди, о'тле, јеино са пања,
Мичи гњати, побљува се на те,
Зар је 'ваки челебија за те!" 10
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 207.
