Здрав си, Комнене, који си до мене!
Док попијем осам, знаћете ко сам.
Али поручује из горице Витко
Да не пије без прилике нитко —
Ако упадне ђе је житко, 5
Неће га извадити нитко!
Пит’ ми винце, пит' ми воду,
Волим винце него воду.
Од воде ме ноге боле,
А од винца боље 'оде — 10
Јадно ти га боље 'оде,
Четворица једног воде!
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 190.
