Девојка је лице умивала,
Умивајућ' лицу беседила:
„Да знам, лице, да ће те стар љубит'.
„Ја би ишла у гору зелену,
„Сав би пелен по гори побрала, 5
„Из њега би воду исцедила,
„И њом би те свако јутро прала;
„Кад стар љуби, нека му је горко.
„А да знадем, да ће млад љубити,
„Ја би ишла у зелену башчу, 10
„Сву би ружу по башчи побрала,
„Пак би воду из ње исцедила,
„И њом би те свако јутро прала;
„Кад млад љуби, нека му мирише,
Нек мирише, и нек му је драго. 15
„Волим с младим по гори одити,
„Нег' са старим по бијелу двору;
„Волим с младим на камену спати,
„Нег' са старим у меканој свили."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 306-307.
