Опет Страхиња
0001 Прошетао војевода Јанко
0002 по Сибињу испод б’јеле куле,
0003 шетајући бесједио љуби:
0004 "А чули ме, моја вјерна љубо!
0005 Ти приправи господску вечеру
0006 е ћу позват сибињске банове
0007 на вечеру у моје дворове,
0008 да ја моје дарујем банове,
0009 одка’ су ме вргли за војводу,
0010 нијесам их ниједном дарова."
0011 Вјерна га је послушала љбуа,
0012 е приправи госпоцку вечеру,
0013 Јанк’ окупи сибињске банове
0014 на вечеру у своје дворове,
0015 за пуну су совру засједнули,
0016 даје доста војевода Јанко,
0017 даје доста пива и јестива,
0018 па он вјерној бесједио љуби:
0019 "А чули ме, моја вјерна љубо!
0020 Довати ми једну киту перја,
0021 једну перја, другу перјанице,
0022 е ћу моје дароват банове."
0023 Вјерна га је послушала љуба,
0024 довати му једну киту перја,
0025 једну перја, другу перјанице,
0026 те ми Јанко дарује банове,
0027 неком перјем, неког перјаницом,
0028 не дарова бана најбољега,
0029 најбољега и од најбољега,
0030 најбољега Бановић-Страхину
0031 и Страиња бану бесјеђаше:
0032 "А тако ти, војевода Јанко!
0033 Ја л’ ме бана држиш најгорега,
0034 најгорега и од најгорега,
0035 ал’ на мене несташе дарови?"
0036 Но је Јанко њему бесједио:
0037 "А тако ми, Бановић-Страхина,
0038 не држим те бана најгорега,
0039 најгорега ни од најгорега,
0040 но те бана држим најбољега,
0041 ни на тебе несташе дарови;
0042 знаш ли, побро, јес’ ли запазио,
0043 ђе је нама остала срамота,
0044 а у оној Босни каловитој,
0045 у онога Кавге Бошњанина?
0046 Но ми хајде Кавги на мејдане,
0047 ако теби бог и срећа дадне,
0048 те добијеш Кавгу Бошњанина,
0049 и донесеш од злата кацију,
0050 тад’ ћу тебе добро даровати,
0051 бијеле ти дворе оградити,
0052 код мојијех, љепше од мојијех,
0053 даћу тебе кћерцу за љубовцу,
0054 и даћу ти цио товар блага,
0055 и даћу ти сабљу оковану!"
0056 Кад то чуо Бановић Страхиња,
0057 е отиде у своје дворове,
0058 текле јунак на дворове дође,
0059 ођеде се што може најљепше,
0060 а обуче танахну кошуљу,
0061 врх кошуље токе позлаћене,
0062 а врх токах црљену доламу,
0063 а на ноге копче и чакшире
0064 и на галву капу и челенку,
0065 крила су му пала на рамена,
0066 опаса се свиленијем пасом,
0067 за пас метну двије пушке мале,
0068 ни коване ни чекичоване,
0069 но у златни калуп слијеване,
0070 међу њима љутога ханџара,
0071 па оседла својега вранчића,
0072 узјаха се њему на рамена,
0073 а отиде друмом и планином,
0074 докле дође Босни скаловитој,
0075 пре’ дворове Кавге Бошњанина,
0076 ту он нађе Кавгину љубовцу
0077 и Страхиња њојзи помоћ зваше,
0078 она њему помоћ прифатила,
0079 а то вели Бановић-Страхиња:
0080 "А тако ти, Кавгина љубовца!
0081 Је л’ у дворе побратиме Кавга?"
0082 Но Кавгина бесједи љубовца:
0083 "Ајд’ отоле, један говедару!
0084 С таквијем се не братими Кавга,
0085 он етакве справја за говед’ма."
0086 То Страхини жа и мучно било,
0087 па је удри руком уз образе,
0088 колико је удари лагахно,
0089 цикну млада к’о и змија љута
0090 и Кавги је ријеч бесједила:
0091 "Ђе си, Кавга, без тебе остала,
0092 ђе ме бију једни говедари.
0093 е бију ме за живота твога!?"
0094 Кад то чуо Кавга Бошњанине,
0095 намоли се на пенџер од куле,
0096 ал’ угледа Бановић-Страхињу,
0097 и Страхињи ријеч бесједио:
0098 "А ту ли си, курвин копиљане!"
0099 Па је голу дограбио ђорду,
0100 па ми трчи низ бијелу кулу,
0101 но му вели Бановић Страина:
0102 "Чујеш ли ме, Кавго Бошњанине!
0103 Не ид’ мене тако на мејдана,
0104 но извади ђога дебелога,
0105 а изнеси од злата канцију,
0106 да ми на њу мејдан дијелимо."
0107 За то Кавга ни хабера нејма,
0108 ка Страхињи јуриш учинио.
0109 Кад се сташе два добри јунака,
0110 тек се сташе, тек се ударише.
0111 Сабјом махну Кавга Бошњанине
0112 те је тако удрио Страхињу,
0113 удари га по свилену пасу,
0114 пресјече му двије пушке мале,
0115 до меса је сабљу догонио,
0116 бог му даде меса не зађеде.
0117 А кад виђе Бановић Страхиња,
0118 ближе му се млао примакнуо,
0119 а побоље ћордом замахнуо
0120 и Турчина мало доватио,
0121 довати га по бијелу врату,
0122 док од Кавге одскочила глава,
0123 па уљезе у подруме нове,
0124 изведе му коња дебелога,
0125 па уљезе у дворе бијеле,
0126 те по двору покупио благо,
0127 и он нађе од злата кацију,
0128 и узе му вјереницу љубу,
0129 пак отоле те се подигнуо,
0130 отиша је гором и планином,
0131 пређе зоре и бијела дана
0132 у дно поља Сибињскога дође.
0133 Но порани Јанкова љубовца,
0134 поранила те иде на воду,
0135 а кад дошла на воду студену,
0136 ал’ погледа небу ка западу,
0137 и вруће је угријало сунце,
0138 хитро иде на своје дворове
0139 и то Јанку господару каже:
0140 "Знат да ти је, господару Јанко!
0141 Виђох чудо прије негледано,
0142 ђе м’ огрија од запада сунце."
0143 А Јанко се дивно авизаје,
0144 истрчаје на бедем од града
0145 те обори тридесет баљемезах,
0146 па Страхињи у сретање пође
0147 и дивно се даром дариваше.
0148 Све му даје од Сибиња Јанко,
0149 све му даје што му обећао
0150 и дворе му Јанко оградио,
0151 код својијех љепше од својијех,
0152 а даде му кћерцу за љубовцу,
0153 и даде му цио товар блага,
0154 и даде му сабљу оковану,
0155 па Страина Јанка даровао,
0156 он му даде од злата кацију
0157 и Кавгину са раменах главу.
