Ономадне — у петак у подне
Мостарани абдест узимаху
И пред њима беже — Бакир беже.
Говоре му млади Мостарани:
„Бакир беже, од Мостара главо! 5
„Све ти знадеш, што је у Мостару,
„Ал’ не знадеш, што је у твом двору.
„У двору ти Арлема робиња —
„Љуби ти је сине Данијане;
„За то теби и љубовца знаде!“ 10
Оде беже бнјеломе двору,
Бије љубу, да му бол болује —
Данијана гони из Мостара,
А Арлему метну на телала.
Телал виче три бијела дана: 15
„Ко ће узет’ Арлему робињу?!“
Ал’ Арлема муштерије нема.
Проговара Арлема робиња:
„Бакир беже, од Мостара главо!
„Узми ћитаб из нова долафа, 20
„Па ти види, што ти ћитаб каже:
„Ко би двоје раставио драго.
„Он би двије оборио ћабе;
„Ко би двоје саставио драго,
„Четири би поновио ћабе!“ 25
Оде беже двору бијеломе,
Узе ћитаб из нова долафа.
Кад он виђе, што му ћитаб каже,
Он Арлему диже са телала,
Данијана врну ка Моетару — 30
И вјенча је њему за љубовцу. —
