Омраза браће са сестром

Извор: Викизворник


Омраза браће са сестром

Два су брата у милости расла,
Међу њима сестрица једина;
Откуд који брате долазио,
Све сестрици милошту носио.
На то мани Павловица била, 5
Мани била па их омразила,
Рано секи вечерати дала,
Још раније у ложницу шаље,
Украла је кључе од подрума,
Закла Павлу коња и сокола. 10
Кад у јутру био дан свануо,
И говори Павловица млада:
„То т'је Павле, секу миловати,
Заклала ти коња и сокола”.
„Рашта секо, да од Бога нађеш?” 15
Она му се право заклињала:
„Нисам брате, тако жива била!”
Кад то виђе Павловица млада,
Да јој ништа учинити неће,
Рано секи вечерати даје, 20
Још раније у ложницу шаље,
Украла јој ноже испод главе,
Закла Павлу сина јединога.
Кад ујутру био дан свануо,
И говори Павловица млада: 25
„То т' је Павле, секу миловати,
Заклала ти сина јединога!”
„Рашта, секо, да од бога нађеш?”
Она му се право заклињала:
„Нисам брате, браће не жељела, 30
Живота ми мога и твога!”
То се Павлу на ино не море,
Узе секу за бијелу руку,
Па је води на сред поља равна,
Па овако њојзи проговара: 35
„Ја ли волиш моја сестро драга,
Ја ли волиш да те сабљом сјечем,
Ја ли волиш да т' у воду бацим?”
„Нисам куја да м’ у воду бациш,
Већ дјевојка и сестрица твоја, 40
Па ме кољи кано јање младо!”
Кад је Павле рјечи разумио,
Он узима ноже од појаса,
Па удара своју секу драгу,
Удара је по бијелу врату, 45
Како ју је лахко ударио,
Са црном је земљом саставио:
Ђе њезино бјело т'јело пало,
Онђе се је сазидала црква;
Ђе њезина руса глава пала, 50
Онђе се је олтар сазидао;
Ђе је која капца крви пала,
Онђе су се ужижале свјеће!
Још не прошла ни година дана,
Разбоље се Павловица млада, 55
Дозивала Павла господина:
„Бога теби, Павле господине,
Да ме водиш к заовици цркви,
Не би ли се опростила грјеха.”
То Је Павле послушао љубу, 60
Возио је к заовици цркви;
Кад су дошли на сред поља равна,
Они ближе, а црква то даље,
Ал' из цркве нешто проговара:
„Ид' отале, отровнице једна, 65
Ти си мене с братом завадила!
Боловала девет годиница,
Нит' умрла, нит' се камо дјела,
Под тобом се живе змије легле,
Шестокриле од четири главе!” 70

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 248-250.