Горска мајко,
што си отуд пошла,
те мом детету не даш
да мирно спава?
Као мачка маучеш, 5
као кокош кречиш,
као свиња гудиш.
Сан си Милошу[1] потпудила.
Ја ћу са огњем да те изгорим,
са тамњаном да те окадим, 10
са водом да те удавим.
Ја те праћам, ако си од Бога,
да идеш по цареви друмови,
по креветима,
тамо да се раниш и појиш. 15
Ако ниси од Бога,
ја те праћам,
да идеш по чисте горе,
по зелене траве,
тамо да се раниш, 20
тамо да се појиш.
Ако нећеш ја ћу те пратити,
да идеш по трње и грмење,
очи да избодеш,
главу да изгребеш, 25
а код Милоша више да не долазиш![2]
Кад дете много плаче и мокри, каже се, да болује од горске. Од горске се лечи бајањем. Запале се више главе детиње три шипке церове, па му се онда овако баје.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 123-124.
