Море але дуовите, ветровите,
одстанете се,
манете се!
Куда појдосте,
па Санду најдосте, 5
узесте је нође,
да не оди;
узесте је руће,
да не работи;
узесте је срце, 10
да не подлати!
Море, але дуовите,
одстанете се,
манете се,
туј не можете да будете: 15
туј пет’л поје,
туј сећира сече,
туј се трава пасе,
туј се вода пије!
Да идете у онуј т’вну гору: 20
гора ладовита,
вода студена,
нема овце да блаје,
нема козе да вреште,
нема коњи да виште, 25
нема говеда да буричкају,
тамо зимујте,
тамо летујте,
од Санду да се одстанете,
туј не можете да будете, 30
туј че посанете,
како шиба пооечена,
како трава покосена!
Од Санду да се одстанете,
да се манете, 35
да се растурите!
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Усту, уступи... (Избор народних бајалица из рукописне збирке Стојана Јањића). 7/1967, бр. 1, стр. 78-79.
