Равно поље, жао ми је на те,
Што мој драги пошета низа те,
Не понесе ћурка ни бињиша,
Нити рече: остај с Богом, драга!
Ни ја њему: пођи с Богом, драги! 5
Кад је био на сред поља равна,
Самур капа на очи паде му,
Онда њему на ум пала драга,
Па се натраг мало повратио,
Онда рече: остај с Богом, драга! 10
Ија њему: хајде с Богом, драги!
Ако тамо много застајао,
Много стао, мало задобио;
Ако тамо мало застајао,
Мало стао, много задобио! 15
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 133-134.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 221-222.
