ОДГОВОР ПРИЈАТЕЉУ
О жалости њеној
Ој шути, не кажи,
Не оживљуј мене
Милостивом лажи;
Не подижи олуј
Мисли пламенитих,
Не гурај м' у вртлог
Чуст'ва убојитих.
Ја се већ од тога
Бијах одучио,
Миром очајања
Бијах с' умртвио;
А да видиш како
Сад на писмо твоје
Опет с' узрујаше
Ум и срце моје!
Страх ме да с' у уму
За свагда не смркне,
Или да ми срце
У груд'ма не пукне.
Ој шути, о њој ми
За Бога не збори;
Ти не знаш у мени
Какав плам још гори.
На Калки 9/1 1840.