Одби се грана од јергована

Одби се грана од јергована,
И лепа Смиља од своје мајке,
Од своје мајке, и од свег рода.
Врати се, Смиљо, мајка те зове,
Мајка те зове, кошуљу даје. —
Била ме, мајко, од пређе звати,
Од пређе звати, кошуљу дават’,
Док нисам стала уз милог кума,
Уз милог кума, и уз девера;
Док није био прстен на руци,
Прстен на руци, венац на глави.