Овија двори скоро градени

* * *

[Овија двори скоро градени]

Овија двори скоро градени,
скоро градени, рано метени.
У среди двори млада невеста.
Кошуљу пушта до црну земљу,
перја уздиза до ведро небо — 5
па се препира с јасно Месече:
„Чујеш ли мене, јасно Месече,
високо грејеш, далеко видиш.
Да ли си бија скоро у наши?“
„Бија сам, бија, синоћ с’м дошја. 10
Татко ти точи тој рујно вино,
мајка ти меси витли колачи,
а брат ти спраља тој врана коња,
сестра ти плете туј ситну лесу^[1] —
па се спраљав у тебе да дођев.“ 15

---

Референце

1. коса оплетена

Извор

• Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 50.

• „Лазарице“, Српски народни обичај, (у Врању и врањском округу); Браство IV, Друштво Светога Саве, Београд, 1890., стр. 80.

• Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 61.

• Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 29.