Облага се Денко јунак
сас јубаво јасно Слнце.
Денко даде врану коња,
Слнце даде мила сестра.
Кој претече на крај земља, 5
тај да узме облагато.
Оборила Денка дремка,
поби копље, врза коња,
па си леже да преспије.
Коњ си виште, земљу копа: 10
„Стани, стани, Денко јунак,
претече те јасно Слнце!"
Па си стане Денко јунак,
стеже коња у ремење,
како моме у редове. 15
Метна нога на зенгија.
Дори метна и другата,
он се виде на крај земља,
Слнцето је насред земља.
Па претече јасно Слнце, 20
узеде му облагато,
облагато мила сестра.
Напомене
Сваки стих се понавља. Покаткад девојке на крају осмераца изговарају и узвик „оој“ (ређе: „ееј“).
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 16-17.