Обичан човек (шала у три чина)/27
XIII
ВИЋЕНТИЈЕ, сам
ВИЋЕНТИЈЕ: Хоће да буде нешто. Море, још кад сам своју ствар почео, видео сам ја да сам срећне руке. Вади ПИСМО из џепа). Опет ме зове, вели још једну реч да кажем за њега, па је ствар свршена. Морам, отићи ћу сутра, али ћу поставити услов да ми тај безбожник никада у кућу не привири.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|