Ноћ у Трпњу
Трпањ ћути. Пред њим лежи вода плава.
У даљини с лађе латерна се жари.
У обручју спила, кô саме утвари
Што из мора стреме, мали затон спава.
Синоћ отпловише рибари далеко,
Само по затону видим једну барку,
С чељадима, плови. Неко вози, неко
Стао, остве држи и вреба, док жарку
Распламтјелу зубљу диже цура једна
И њоме свијетли. С мора непрегледна
Тихо вјетар дође, и прамење меко
Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне
Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко,
Кô тепсија златна, за пучину тоне.